Budi opozicija kome god želiš, samo nemoj biti opozicija zdravom razumu

Home  »  ГОСТОВАЊА  »  Budi opozicija kome god želiš, samo nemoj biti opozicija zdravom razumu
нов 28, 2021 No Comments ›› mamesuzakon

U sredu je predsednik države najavio nove mere podrške porodici koje se odnose na povećanje jednokratne naknade za prvo dete tri puta, subvencija za kupovinu stana koji će se voditi na ime žene u iznosu od 10.000 do 20.000 dinara i studentske povlastice za one mlade žene koje tokom studija zatrudne, kao i njihove partnere. Tim povodom sam već sledećeg dana imala izuzetno intenzivan medijski dan jer su mnogi novinari želeli komentar na ono što je planirano da bude plaćeno novcem svih građana Srbije, kako iz ugla predsednice udruženja koja štiti interes porodilja, tako i iz ugla kopredsednice jedne opozicione stranke.

Na veoma često pitanje kako komentarišete nove mere odgovarala sam sa – nove mere, ovako kako su predstavljene, nisu samo dobre, one su sjajne. I to je ono što iskreno mislim i ma koliko da mi je politički korisno da a priori kritikujem ama baš sve što izlazi iz usta Aleksandra Vučića jer sam opozicija vlasti, odlučila sam se da komentarišem tako da ne budem opozicija zdravom razumu. Najavljene predložene mere, na način na koji ih je predsednik opisao, jesu dobre, a na nama je da ispratimo da li će tako biti i realizovane. 

Istini za volju, nove mere podsećaju jako na “mađarski model” mera podrške porodici i ako ima išta pozitivno što se moglo preuzeti iz mađarskog načina upravlja državom – to je upravo ovo. I ono što mi se čini jeste da su ovom našem modelu korigovane one stvari koje nisu dale željene rezultate u komšiluku. Od kada se bavim problemima u vezi sa primenom Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ukazujem na to da se fokus mora pomeriti sa porodica koje imaju više dece na porodice koje nemaju, a žele dete i one koje žele drugo dete. Mere koje su predstavljene idu upravo u tom pravcu. Da ne bude zabune, mere podrške za višečlane porodice ne treba da se degradiraju.

Da krenem sa analizom od prve najavljene mere. Porodila sam se prvi put pre 14 godina i jednokratna podrška države u tom trenutku iznosila je 24.000 dinara i isplaćena je sa nekoliko meseci zakašnjenja. Od jula 2018. taj iznos je podignut na 100.000, a prema najavi od sledeće godine biće 300.000 dinara. Uzimajući u obzir to da aktuelni zakon kojim se finansijski podržava porodica u velikoj meri ne prepoznaje uopšte ili ne prepoznaje na pravi način žene koje su nezaposlene, one koje rade na crnom tržištu ili u sivoj zoni, one koje su zaposlene na privremenim i povremenim poslovima, kao i one koje samostalno obavljaju delatnost ova mera podrške ženama koje rađaju svoje prvo dete će i te kako značiti. 

Iskreno sam se začudila reakcijama jednog manjeg dela javnosti koji je ismevao ovo veliko povećanje kao deo predizborne kampanje. Tačno je, to jeste deo kampanjje, to svako vidi. Međutim, zar nije sve što rade svi političari na vlasti svuda u belom svetu deo neke kampanje? Jeste i biće. Pre samo nekoliko nedelja je ministar finansija najavio da će se svim penzionerima u februaru ili martu isplatiti po 20.000 dinara. Penzionera u Srbiji ima oko milion i sedamsto hiljada što ovu meru podrške podiže na vrtoglavih oko 34 milijarde dinara. Pobune nije bilo, posebno ne političke, jer je očigledno da niko ne bi da se zamera grupi najdisciplinovanijih glasača, ali im je izgleda u redu da se koplja lome oko nedisciplinovanih trudnica i porodilja. Eto, tu se izgleda anti kampanja na kampanju ne isplati. Glas je vredniji od milijardi. Rekla bih da je to icemerno.

Druga mere podrške tiče se kupovine prvih stanova, pri čemu će država subvencionisati ovu kupovinu u iznosu od 10.000 ili 20.000 evra, kako je izjavio predsednik i biće obaveza da se nova nekretnina vodi na ženino ime. Neću analizirati jasnu meru finansijske podrške u ovom slučaju jer je očigledna, već samo ovu drugu koja se odnosi na buduće vlasnice stanova. Stopa razvoda u celom svetu, pa i u Srbiji je visoka. Žene veoma često nisu te koje imaju prava na nekretninama koje zajednički stiču sa supružnicima, te nije neobično da svako malo čujemo kako samohrana majka sa svojom decom živi kao podstanarka, alimentaciju ne prima ili ona užasno mnogo kasni ili kako se žene iz brakova u kojima trpe užasno nasilje ne razvoda jer nemaju gde da odu i ekonomski su veoma zavisne. Da ne govorim o tome kako će ovom merama vlasnice nekretnine biti zaštićene od potencijalne zloupotrebe onih koji bi recimo prisilili svoje supruge na rađanje samo da bi se dokopali novca ili nekretnine. Sve u svemu, za meru koja vodi ka osamostaljenju porodica iz „deda-tata-unuk“ zajednica koje su kod nas veoma česta pojava, a koje u prvi plan stavljaju ženu kao nekoga ko nosi prava, treba reći da je dobra mera.

Treća mera je izazvala najviše kontraverza. Tiče se studentkinja i njihovih partnera, studentskih trudnoća i protumačena je u delu javnosti kao podsticaj koji je neprimeren. Hm, da li je tako i kako je sada? Analizirala sam pre nekoliko meseci demografske podatke iz 2018. i 2019. godine i naišla na podatak da se te godine među porodiljama našlo i 820 studentkinja, da ih je već sledeće godine bilo oko 130 više, a pretpostavljam da ih je sada negde oko 1000. Dakle, studentske trudnoće već postoje i nisu nešto što će nam se desiti tek kada se ove mere implementiraju. Ako želimo da one koje žele da rode dete to i učine i da ostanu mptivisane da fakultet završe, tj. da ne abortiraju jer ih guši osećaj beznadežnosti, onda država mora da tu njihovu odluku snažno podrži i finansijski i organizaciono. Prva mere podrške odnosiće se I na njih i to će svakako biti snažna finansijska poruka da ih država ne ostavlja na cedilu. One su danas za sistem nevidljive jer su nezaposlene, a aktuelna jednokratna podrška nije dovoljna. Za one koje žele i dete i fakultet odlaganje ispitnih rokova će značiti više od svega. U svom četvorogoišnjem skupštinskom mandatu sam nekoliko puta ispratila kako se produžava rok tzv. večitim studentima, među kojima ima i onih koji i 30 godina ne završavaju započete studije. Kada to uzmem u obzir, ne vidim nijedan opravdan razloga da se ne uvede ova mera podrške onima koji ne žele da studiraju do penzije i da to ne postage obaveza za sve fakultete. Mislim da ovo ozbiljno i suštinski ne ugrožava autonomiju univerziteta i da neki univerziteti imaju individualne mere podrške studentkinjama koje su u drugom stanju ili su se porodile, pa ne vidim problem u tome da tako bude na svim. Mladi traže izvesnost i sigurnost, zadatak države je da im to pruži. Mi nemamo luksuz da se tako lako odričemo visokoobrazovanih građanki i građana.

Apsolutno sam svesna toga da samo ovo neće do kraja popraviti demografsku situaciju u Srbiji i da je neophodno što pre i što konkretnije osmisliti mere podrške porodici kada prođe taj ograničeni period odsustva sa posla nakon porođaja – više mesta u vrtićima, fleksibilno radno vreme, olakšice do punoletstva deteta itd. jesu nešto na čemu mora da se radi. 

Tačno je i to da ovaj problem ne tišti samo Srbiju, da je to globalni problem i da i mnogo bogatije države ne znaju kako da odgovore na izazove uzrokovane padom nataliteta. Tačno je sve to, ali hajde da nam to ne bude izgovor već motivacija da dobre mere učinimo boljim i da ih razvijamo tako da naši ljudi ne osećaju potrebu da odu odavde, a zašto da ne i to da u budućnosti očekujemo ljude iz drugih država koji će poželeti da žive ovde.

Da rezimiram – ovo što ste najavili zvuči i izgleda dobro, verovatno i više od toga. Implementirajte što pre, a mi uskoro želimo da vidimo i šta planirate dalje.

 

Tatjana Macura

Predsednica Mame su zakon
Kopredsednica Stranke moderne Srbije

Tekst je objavljen u Blicu, 27. novembra 2021. godine

Leave a Reply