О одлукама Уставног суда о проглашењу неуставности одређених одредби Закона о финансијској подршци породици са децом

Home  »  САОПШТЕЊА  »  О одлукама Уставног суда о проглашењу неуставности одређених одредби Закона о финансијској подршци породици са децом
авг 16, 2021 No Comments ›› mamesuzakon

Удружење Маме су закон је у фебруару 2019. године написало Предлог за оцену уставности појединих одредаба Закона о финансијској подршци породици са децом и преко 31-ог народног посланика из претходног сазива Народне скупштине упутиле смо Предлог Уставном суду. Уставни суд је у мају ове године донео одлуку да су три одредбе Закона неуставне, међу њима и одредба која се тиче породиљског одсуства за коју је суд оценио да ни једна породиља није смела да прима накнаду зараде која је мања од републичког минималца. Резултат овакве одлуке Уставног суда јесте да мајке које су се породиле после 1. јула 2018. године сада имају право на обештећење до износа у висини републичког минималца.

Да подсетим, породиљско одсуство је период од 45 односно 28 дана пре дана одређеног за порођај и траје до трећег месеца живота детета и обештећење се односи само на тај период. С обзиром да су у јулу ступиле на снагу и измене поменутог Закона, нисмо желеле да дозволимо да се маме збуне и формирале смо правни тим како бисмо им указале на то да ли имају право на обештећење и како исто могу да остваре. У врло кратком року јавило нам се преко 2000 мајки. Скрећемо пажњу да право на обештећење имају само мајке које су пре отварања породиљског одсуства биле запослене по основу уговора о раду и које су за време породиљског одсуства примале накнаду зараде која је мања од републичког минималца. Мајке које испуњавају ове услове могу се обратити градским/општинским управама тако што ће попунити захтев за обештећење и предати га заједно са решењем о породиљском одсуству. Међутим, надлежна министарства су недавно издала упутство градским и општинским управама којим се погрешно тумачи одредба члана 61. Закона о уставном суду наводећи да не могу сва решења да се исправе, већ само она која су донета у протекле 2 године. Рок из напред наведеног члана Закона о уставном суду, међутим, односи се на подношење Предлога за оцену уставности, који смо ми и предале у оквиру тог рока, односно на време и исти нема апсолутно никакве везе са појединачним решењима мајки. Због свега наведеног, ми смо се обратиле надлежним министарствима, председници Владе Републике Србије, Повереници за заштиту равноправности али и Уставном суду, јер не желимо да дозволимо да се мајке поново изиграју и то овога пута због погрешног тумачења Одлука Уставног суда од стране министарстава.

Међу мајкама које су нам се јавиле су и мајке предузетнице и кориснице права по основу уговора о привременим и повременим пословима, а које на жалост немају право на обештећење, јер нису запослене по основу уговора о раду и немају права која произлазе из тог уговора, међу којима је и право на породиљско одсуство.

Такође, оштећене су и мајке које су родиле децу са инвалидитетом и које су биле приморане да бирају између права на накнаду зараде за време одсуства са рада ради (посебне) неге детета које је гарантовано Законом о раду, и права које има њихово дете у складу са Законом о социјалној заштити, а које колоквијално називамо туђа нега и помоћ (ТНП). Мајке које поседују решења којим се захтев за ТНП одбија, јер су се одлучиле за право на накнаду зараде, сада такође могу да се обрате надлежним Центрима за социјални рад, попуне захтев на прописаном обрасцу и предају га уз решење којим је њихов претходни захтев одбијен. Међутим, проблем је са оним мајкама које немају одбијајуће решење. Оне тај захтев нису ни подносиле, јер им Закон од 1. јула 2018. године то није дозвољавао. Ми смо у нашем допису који смо 23. јула упутиле Министарству за бригу о породици и демографију предложиле министарству да свим мајкама које имају медицинску документацију за своју децу, из ранијег периода, дозволе да поднесу захтев за (ТНП) ретроактивно и да им се ТНП рачуна од момента од када им датира медицинска документација. Мајке које су родиле децу са инвалидитетом не би смеле да трпе негативне последице лоших одредаба Закона, за које је и Уставни суд оценио да нису оправдано егзистирале у правном поретку. Такође, јављали су нам се и родитељи који су изабрали ТНП, а одрекли се права на накнаду зараде, из простог разлога јер је износ ТНП био виши од оног који би добијали по основу накнаде зараде, ради чега су неки и давали отказе и остајали због посла. Накнаду зараде може да оствари само лице које остварује зараду по основу уговора о раду, односно које је у радном односу. Дакле, мајке које нису биле у радном односу или су свесно дале отказ бирајући ТНП као економски повољнију опцију, сада немају право на обештећење накнаде зараде.

Марица Бурсаћ,
дипломирана правница, оснивачица и секретарка Удружења Маме су закон

Leave a Reply